Banjaluka - Državni parlament danas konačno odlučuje hoće li u BiH iduće godine biti sproveden popis stanovništva. Međutim, i dan uoči odlučujuće sednice većina stranaka je imala prilično suprotne stavove u vezi sa predloženim zakonskim rešenjima.

U SBiH su bili izričiti da neće podržati zakon, jer ne obuhvata dijasporu, u SDA su rekli da će podržati samo predlog koji je utvrdila radna grupa - «bez promene i zareza», dok su u SNSD potvrdili da zakon «prolazi» samo ako se uvrste njihovi amandmani. Istovremeno, predstavnici EU pozvali su parlamentarce da usvoje zakon o popisu stanovništva, jer u suprotnom BiH može da propusti šansu da aplicira za razvojne fondove EU.

Poslanik SDA u Predstavničkom domu Husein Nanić rekao je da će poslanici te stranke bezuslovno podržati zakonski predlog koji je utvrdila parlamentarna radna grupa.

«To je maksimum koji smo mogli postići i ne prihvatamo nikakve izmene tog zakona. Bosni i Hercegovini treba popis stanovništva i nadamo se da će i drugi shvatiti koliko je bitno usvajanje tog zakona», rekao je Nanić.

S druge strane, iz SNSD poručuju da će «braniti» svoje amandmane svim silama, jer smatraju da zakon o popisu stanovništva ne bi trebalo da reguliše pitanja koja su isključivo ustavna nadležnost, poput odrednice o raspodeli vlasti.

«Ključni je amandman koji reguliše pitanje podele vlasti. Ovim zakonom se to pitanje ne bi trebalo tretirati, već regulisati ustavnim promenama, jer je pitanje podele vlasti ustavno, a ne tehničko pitanje koje treba da rešava zakon o popisu stanovništva», smatra poslanik SNSD u PD Parlamentu BiH Drago Kalabić.

Insistiranjem da se zakonom utvrdi da se vlast deli prema rezultatima popisa iz 1991. sve dok se ne sprovede Aneks sedam Dejtonskog sporazuma, u SNSD ocenju predizbornim trikom i pokušajem te stranke da se «spasi šta se spasiti da», nakon obećanja biračima da će biti žestoko protiv popisa stanovništva.
U SBiH su već «načisto» da neće podržati zakon o popisu 2011. u BiH, jer nisu prihvaćeni njihovi predlozi da se popiše i dijaspora.

« Država treba da popiše ljude koji su u inostranstvu i izbegli su iz BiH. I njih treba uvrstiti u ukupan broj stanovnika, jer su silom prilika izvan države i još čekaju na povratak. Takođe, u sadašnjem predlogu ostalo je nedorečeno pitanje popisa poljoprivrednog zemljišta. Smatramo da treba popisati zemljište koje se nalazi u nečijem vlasništvu, bez obzira na to da li ga neko koristi ili ne, jer mnogi nisu u mogućnosti da raspolažu njim», rekao je poslanik SBiH Remzija Kadrić.
Najveći optimista da će zakon ipak proći čini se poslanik PDP Branko Dokić koji veruje da će među njegovim kolegama sazreti politička svest i da će shvatiti važnost donošenja zakona, kako BiH ne bi bila «mimo sveta».

«Ovo nam je poslednja šansa i ako je propustimo, popisa sigurno neće biti naredne godine, sa neizvešnošću kada će se stvoriti potrebna politička klima da se dođe do novog zakona», upozorava Dokić.

On podseća da je zakonom predviđeno da se dijaspora posebno popiše, odnosno da se ne uvrsti u ukupan broj stanovnika BiH, naglašavajući da postojeće rešenje zadovoljava sve strane.

«Bošnjačke stranke su osporavale etno-kulturološke karakteristike u popisu, odnosno nisu bili spremni da se građanima omogući da se izjašnjavaju o verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Kao kompromis su tražili da popis iz 1991. bude osnova za raspodelu vlasti sve do konačne primene Aneksa sedam. Međutim, ta odredba je prepisana iz ustava entiteta i zato ne bi trebalo da ima nikakve implikacije», rekao je Dokić.

Izvor:blic.rs